ŠTA TO SLUŠAMO OVOG LETA?

Znam da dugo nije bilo ovakve vrste postova na blogu, ali trudiću se da se na velika vrata vrate ovde. Kako ste ranije na postove ovog tipa jako lepo reagovali, odlučio sam da nastavim sa pisanjem istih. Iz razloga što se vrsta muzike koju slušamo razlikuje od osobe do osobe, nadam se da vam neće prismetati moj trenutni izbor, jer ipak, o ukusima se ne raspravlja.

Priču o muzici koju slušam ovog leta započeo bih sa jednim favoritom, doduše nekim starijim favoritiom. U pitanju je obrada pesme Roberta Hazarda, u izvođenju Sindi Loper – Girls Just Want To Have Fun. Jedan van-vremenski letnji hit. Mislim da ne postoji osoba koja nije čula ovu pesmu, prosto je nemoguće. Mada, verujem da dosta vas ne zna da je prvu verziju pesme ustvario otpevao Robert Hazard, čiju originalnu verziju možete poslušati na linku ovde. Nekako ovu pesmu, ubrzo zimi zaboravim, ali već sa prvim letnjim danima, vraća se na plejlistu.

Nastaviću u malo drugačijem ritmu sa pesmom, koja se poslednjih nekoliko nedelja našla na konstantnom repeat-u, a u pitanje je jedna od Madoninih “novijih” pesama, Hung Up. Kao večiti zaljubljenik u Madoninu večnu inspiraciju i rad, ova pesma je, odmah nakon izlaska, osvojila moje srce. Mislim da ne postoji ni jedna umetnica, koja je svaki put nova, drugačija, a opet dosledna sebi i dotadašnjem radu, kao što je Madona. Ovim spotom, pokazala je da je i nakon četrdesete godine u top formi, te dala podstrek ljudima koji je prate, da nikada ne odustaju.

Ovim postom želeo bih da oživim i jedan stari hit. Cher, pored Madone, jako cenim od izvođača sa one strane bare. Njena pesma Believe mislim da je obeležila i postala simbol jedne epohe. Kako devedesetih, tako i dvehiljaditih godina. Pored Madone, Šer takođe smatram jednom od ikona osamdesetih godina, ali u potpuno različitom smislu.

Kada govorimo o srpskom govornom području, ne izbežno je spomenuti grupu EKV i njihov hit iz 1989. godine Krug. EKV kao simbol jedne generacije i Jugoslavije, imaju zaista mnogo mnogo kvalitetnih pesama. Iz kog razloga se meni ova baš dopala, nisam siguran. Da li je zbog emocije i težine koju ova pesma, ili pak zbog nečeg drugog? Nikada neću saznati. Ali, u jedno sam siguran. Ova pesma, kao i ova grupa nikada neće biti zaboravljeni.

Kako nastavljamo u ritmu domaće muzike, spomenuo bih jednu pesmu, koju nisam toliko slušao, ali je nekako u meni poslednjih par nedelja probudila neku vrstu sentimentalnosti. Đorđa Balaševića, prvenstveno cenim kao čoveka, Lalu, pisca, patriotu, pesnika, a tek onda kao interpretatora i pevača. Pesma koju je osmislio i otpevao zajedno sa Zdravkom Čolićem, horom Sedam mladih i Meri Cetinić, Računajte na nas, oduvek u meni izaziva snažna osećanja. Bez obzira što nikada nisam živeo u državi Jugoslaviji, opet odiše dozom patriotizma i ljubavi različitih narodna, ili nas jednih – jugoslovena.

“Moja melanholija želi da odmara na skrivenim mjestima i ponoru perfekcije. Zbog ovoga mi treba muzika”

                                                                                                                                                                      Fridrih Niče

 

Do sledećeg posta, Vaš Nikola

*naslovna fotografija i fotografije via: pexels.com

 

*Ovaj post nije sponzorisan